Cire mi te bire, me betâru kråj
Tota zija bora, tota nopte ploja,
Turnå ci se vresu, durmi nu m-je volja.
Tu mije falešti, me betâru kråj,
Ân somnu te vedu-ku tire som ân råj.
Pre skånd ântru uše tamburitza zåče,
Su kodru åto nu bivesku mę måje ni čåče.
Kân zekljidu oklji, jo me cije tornu,
Ši ke nu me vuci, jo voj rugå Domnu.
Męre voj ân te kodru neziręj lu stęle,
Neka me se domislesku ši Učka ši våle.
Portu te ân jirima ši pre męle spåte,
Tot čå če åm, ku męle mâr-jo tot ręš då za te.
A fråte me nu vire-otpravit l-aj ‘pre svit'.
Je nu se va turnå, ke tirar a murit.
Cire mi te bire, me betâru kråj,
Veri voj åta vęra rožicele pobiręj.
(doslovni prijevod)
Bura cijeli dan, kiša cijelu noć,
Htjela bih ti se vratiti, nije me volja spavati.
Nedostaješ mi, moj stari kraju,
Vidim te u snu - s tobom sam kao u raju.
Na stolu pred kućom leži tamburica,
Ali pod gorom više ne žive moja mati i otac.
Kad zatvorim oči, vraćam ti se,
I molit ću se Bogu da me ne zaboraviš.
Otići ću u planinu gledati u zvijezde,
Da me se sjete i Učka i doline.
Nosim te u srcu i na leđima,
Sve što imam, vlastitim bih rukama za tebe dala.
A moj brat neće doći - otpratio si ga u svijet.
Neće se vratiti jer je umro mlad.
Stoj mi dobro, moj stari kraju,
Dolazim na ljeto brati cvijeće.
