Mac od sala
Ši måcu de såla, fačęja ča. Porku åre pre târbuh såla. De čå se fåče måst. Ali de-- Jelj nu de ča måst fačęja nego ča zemotęja šå, šå ča bivęjt-a, ši šå ča, ši pokle svežija ku špågu, ši såre nuntru. Pa ča na fetice-- Ča verija târdasto. Ča uskåja. Ča zepeštvęja ku česân za maneštra anke. Čå si slanina. A čija âj kobasice ši kârnåte, pâršutele ši slanina. Se majmund veselija čire åre majgrosa slanina ši majmåre čâsta måc. Čela fost-a gospodin. E čire n-a vut, nu. Nu s-a kavtåt ke-s pâršutele måre, nu. Samo slanina grosa ši sta čå. E ja, mę måje zičęja de ljej doba ča k-a bivęjt vajk ân škrinje, samo ke kân va vrur veri ši za lu težåci. Ča k-a retko kân pâršut munkåt se, kåsa familija.
PrijevodI „snop od sala" su radili. Svinja ima na trbuhu salo. Od toga se radi mast. Ali od-- Oni nisu od toga mast radili, nego su to zamotali ovako, ovako je to bilo, i poslije su svezali sa konopcem, i solili unutra. Pa to na-- To je dolazilo tvrdasto. To bi sušili. Od toga su s češnjakom radili pešt za maneštru, isto. Od toga i slanine. A tu su i kobasice i krvavice, pršuti i slanina. Najviše su se veselili tko je imao najdeblju slaninu i najveći taj „snop". Taj je bio gospodin. A tko nije imao, nije. Nije se gledalo da su pršuti veliki, ne. Samo slanina debela i to. A da, moja mama je govorila da su to u njeno doba uvijek držali u škrinji, samo za kad bi neko došao ili za radnike. Da je rijetko obitelj u kući jela pršut.
