Pješice se išlo na Učku
Åta zi de Duhove, ân Učka, na noge se mežęja. Se ręj ča vedę kum a ča fost mušåt! Ča fost-a jo nu štivu kâc prevci. Ân saka kåsa fost-a najmanje ur. Spovidit-a dila osân ur pârla jedenęjst. Ši saka ura fost-a misa. E måre misa fost-a fåra, su murgv- su čirišnje, tič la basęrika. E hmoče-j isto ântru, ântru uše de basęrika oltåru ši naokoli ståvu omiri, ma de månće fost-a nikad kâta omir. Ši ča se vindavęja ši vir ši sopija ku armonika, pa putęja čire vrut-a ši žukå ši če će volja. Nikad šå mušåt. Na jedenęjst ur fost-a måre misa. Na do ure dupa podne fost-a pre Måre Učka priste potok kolo juva-j Mina. Ši-- Kolo fost-a večernja ši kân a ča finit, ča vota čire vut-a za ćå męre mes-a ćå. Čire fost-a tirar, ramåsa inka. Ši tako. Šå, nikad šå mušåt!
PrijevodDan nakon Duhove, išlo se pješice na Učku. Kad bi mogla vidjeti kako je to bilo lijepo! To je bilo ja ne znam koliko svećenika. U svakoj kući je bio najmanje jedan. Ispovijedali su od osam sati do jedanaest. I svakih sat vremena bila je misa. A velika misa je bila vani, ispod murv- ispod trešnje, tik uz crkvu. I sad je isto ispred ispred vratiju od crkve oltar i unokolo stoje ljudi, ali nekad je bilo jako puno ljudi. Pa se prodavalo vino i svirali su harmoniku, pa je tko je htio mogao i plesati, i što te volja. Nikad tako lijepo. U jedanaest sati je bila velika misa. U dva sata poslije podne bila je u Velikoj Učki, preko potoka, tamo gdje je Mina. I-- Tamo je bila večernja i kad je završila, onda je tko je trebao otići otišao. Tko je bio mlad, ostao bi još. I tako. Tako, nikad tako lijepo!
