Prvi dan škole
A ja, pârva zi de škola m-a låt fråtele ku sire, ši jo n-am štivut niš, jo-m-- Mire maještra ântrebåt-a kum mi se kljęme måja ši čåče. Jo-m mislit ke-j ča toturo. Ke kum ur, ke ši åt. Mije fost-a måja ši čåče Antonio ši Antonia, e lu fråte fost-a Antonio ši Ivåna. Ši pokle n-a ântrebåt, ma ke če noj nu sno de tot o måje. „Aj ke âsmo", zis-as. Ke zåč ântręba? Šå ke jo k-am zis ke-j Antonia, e je ke-j Giovanna, po talijånski. Ver te nesmi! Ča-m štivut?! Ničur nu mj-a spus. E č-oj ziče? Jo-m zis kum-am štivut.
PrijevodA da, prvog dana škole, brat me je uzeo sa sobom, i ja nisam znala ništa, ja sam-- Mene je učiteljica pitala kako mi se zovu mama i tata. Ja sam mislila da je to isto. Da kako jedan, tako i drugi. Meni su mama i tata bili Antonio i Antonia, a bratu Antonio i Ivana. I poslije su nas pitali zar mi nismo od iste majke. „A jesmo", rekao je. Da zašto pita. Zato što sam ja rekla da je Antonia, a on da je Giovanna, na talijanskom. Za nasmijati se! Što sam ja znala?! Nitko mi nije rekao. A što da kažem?! Ja sam rekla kako sam znala.
