Svirali su kako su znali, a mi smo plesali
Ča fost-a prin kåse. Vut-a čelji miš, mihu za sopi. Čire l-a vut, sopit-a kum a štivut, e noj an žukavęjt. Čija la noj, la teta fost-a cementu pre-- ân kåsa. Čija-n žukavęjt, pa pokle la Lovre, juva-j Enzo. Čija fost-a pre šterna mušåt. Ši oštarija fost-a, ši butiga ši tot. Čija doboto saka sęra žukavęjt-a. E toc. Ši Novošani ši din Kožljåk ši toc. Ča fost-a kaj-- Toc, toc mladići ši tote čale fętine, ši tot. Tot-a ča mes čija. Čå fost-a mušåt čavota. Ma hmo-j trebe męre ân Labin ali ân Påzin, ali če jo štivu juva. Če-c?! Šå fost-a ši Bog.
PrijevodTo je bilo po kućama. Imali su one mijehove, mijeh za svirati. Tko ga je imao, svirao je kako je znao, a mi smo plesali. Tamo kod nas, kod tete, je bio cement na-- u kući. Tamo smo plesali, pa poslije kod Lovreti, gdje je Enzo. Tamo je bilo lijepo na šterni. I gostionica je bila i trgovina i sve. Tamo su skoro svake večeri plesali. A svi. Novošani i iz Kožljaka i svi. To je bilo kao-- Svi, svi mladići i sve te djevojke i svi. Sve je to išlo tamo. To je bilo lijepo onda. Ali sada treba ići u Labin ili u Pazin ili što ja znam gdje. Što ćete?! Tako je bilo i Bog.
